Pesma o mokrom dečaku i namrštenoj devojčici

Neću Vam reći

ni za deset godina.

Jer me neće biti

a ni Vas.

Mogu da Vam kažem sada

dok sedite tako namršteni na 

obodu kade i polivate mi kosu.

Mogu daVam kažem

 sada dok mi skidate

kapljice sa usne,

i butine koja izviruje

iznad vode.

Odredili ste mi

dan, kaput i korak.

Baš je sve 

kao zvuk zvona

zbog koga prekrivate

svoje uši.

Baš je sve kao kragna koju mi nameštate,

začešljavate razdeljak i spuštate poljubac na

među prostor između obraza i Vas.

Šta vidite?

Mokrog dečaka, 

ispod čijih noktiju se 

još voda suši

i devojčicu namrštenog nosa.

.

Neću Vam reći,

ni za deset ispred nas.

jer ih neće biti.

A neće biti ni mene

ni Vas.