Izbor

Već u pet

iz jutra

sam budan čekao po podne

u pet.

Pola dana

ili pola noći

nemira i promenjenih položaja.

Telo je bilo kao ludi

vetar koji je po prozoru

nemilosrdno udarao 

žuto lišće.

U pet se ništa

nije desilo,

ni u sedamnaest i pet

ludi sat mi je bio 

i pre i posle

neprijatelj.

Protutnjao je dan

sumorni subotnji

u iščekivanju

ama baš ničeg.

Pa bilo je nakon 

svih muka 

truditi se uživati u 

lošoj sreći.

Šta čekam sledeće

spavam li?

Živim li...

Već...