Dorćol

Kakvo li je ovo
dvorište
od pogleda sastavljeno.

Da se uspavaš nežno
na toj ljubavnoj
prostirici ispod meseca i zvezdanih tragova.

Da nisi možda
iz ulaza pored kapije
od prstiju izprepletenih.

Osećaš li grad
kako usporava svoje ljubavnike
izvan ovih predela rasute.

Oboji me još jednim
poljupcem
pa da otrčim.

Ostavljam ti
ovo sećanje
da isijava
još dvadeset četiri miliona godina.

Neka senke ostanu
bez objašnjenih protagonista
u travi, u kamenu
najlepšeg dvorišta na svetu.