Tri soneta

Znaš li kolika je visina
tog odsviranog tona?
Tvoji prsti do vrha jagodica
trune srebnu prašinu
a ceo torzo se spušta
ravno do vode.
Zvuk sirene starih misli
i istinit privid da je na ulicama
davno već zaplesao mrak.
Moj voz hvata sve veći zamah
a poređane glave u mojoj ravni
ljuljuškaju se kao bulke na
truloj zemlji.
Sledeći ton?
Ništa manje jasan
a težak kao hladni hodnik
natopljen smradom umrlih ptica.
Vrata se otvaraju
pazeći na zeleni prag iskočih iz šina
i ugledah mali znak.
Izlaz-levo,
a za ulaz
skrili su se znaci
ispod babine suknje.
Nekoliko dužih
spojenih tonova
malo mi napregnu vrat
toplinom,
krenuh kući...