Zalutali maj

Danas te se setih
neki ludi glas
probi mi u glavu
i zaurla tvoje ime.

U meni takva zbunjenost
i sanjivost od starog poljupca
starog rama sa fotografijom trešanja.

Nije li to kazna
ili sreća
imati takav raspon krila sećanja
da te tornada progutaju.

S vremenom ne postaju li
ti isti udari slabiji
ili se pretvaramo da jesu.

Jesu li tvoji
pokreti slični bilo kom
iz prethodnih vrtova prašnjavih radosti.

Jedna reka, jedno sunce
jedan grad i jedno pitanje
gde sam, gde si.

Sasvim slučajno.
...i nikad više.
Konji u daljini.