Večnost

Gorke su mi suze
od polomljenih školjki
što se slivaju niz moje obraze

Pa zar me ne vidiš?
pita me ogledalo
u ovaj kasni sat bez vremenosti

Još po koji
zalutali glas noćnih ptica
i poslednja zvezda se pali

Pokreti u tami
su najiskreniji
apsolutno pripadajući

Toliko složenosti
u reinterpretaciji
misli i emocija.

Samopostojanje ili prožimanje
brisanje svakih granica
između tebe i mene
između nadolazećih vetrova