5:57

Negde na sredini
u poziciji između
pet i šest
izbrojali smo da
nam je tu početak.

Ispred mene drveni zid
iza mene
planina od zgrada
koja diše.

U naletu novog
nestrpljivog nemira
okrenem usne
ka zvuku
od karamelizovanih šapata
izgubljenih prolaznika.

Pokret uha je
precizan
ali bez jasne
orjentacije kako su
tvoje ruke
potonule u prah.

Širim kaput
da uhvatim ceo grad
da ti ponesem u
zagrljaj most i brod ispod njega
nasukan.

Vetar svira kroz leševe od lišća
čini se kao da je ton taj
nepodnošljiv sad
ali ipak ga pijem
i u džepove skrivam
preostale nedovršene zvuke.

Jedan klavir
u daljini
negde kod zenice oka
već me svira sad.

Izbrojali smo...