Laku noć

Već danima se pitam,
koliko je vremena prošlo,
slušajući šum umornih šapata.

Smem li te okupati,
od reči i sa lica
ti skinuti,
slojeve grimasa.

Pa te sakriti,
od novih nasrtaja,
sopstvenih gluposti.

A kada se smirim,
pustiću te u oblake,
drveće i vetar.

Da te mogu čekati,
da se nikada ne vratiš,
a opet...

Te čekati...