Vidiš

Baš tek tako
zaspao je princ

U senci jednog belog cveta
i mirisne trave

Po celom polju su se
razgmizale male gusenice

Opijene lepotom
od prizora i zvuka

Na pola je mesec
a oblaci spustili cipele da ih dotakneš vrhom nosa

Beskrajne priče
bi se satkale da nema jutra

Tiho
da ga ne probudis
da se ne uplasi nocna straža

Tiho da se ne pogase svici
a oblaci ustuknu
u beskraj ispred nas

Možda bi mogli da sanjamo
zajedno pokraj njih

Nek' se mreža ispreplete između
ovog našeg bespovratnog uživanja

Pokrij se...